„Svaki dobar dar, svaki savršen poklon dolazi odozgo, od Stvoritelja zvijezda, u koga nema ni promjene, ni zasjenjenja zbog mijene. „ (Jakov 1,17)
Sasvim je prirodno što se želimo upoznati s Onim kojemu se molimo, što želimo saznati kakva će atmosfera dočekati naše molitve kad se pojave pred Njime. Molimo li se Bogu od kojega se svaki dar mora izvlačiti s teškom mukom? Molimo li se Bogu čija se srdžba mora ublažiti darovima i obećanjima? Ili se molimo Bogu koji je toliko dobar da je i više no spreman dati nam i više no što smo tražili?
Isus nam pokušava odgovoriti na sva ova pitanja, ne samo kada nam opisuje Boga (Matej 7,7-11) kao Biće koje je spremno uslišiti naše molitve i obasuti nas svojim dobrim darovima već i svojim životom, otkrivajući nam dobronamjerni božanski karakter. Mi Boga doista jasnije sagledavamo preko teleskopa Isusovog života i učenja.
Svi smo mi, da tako kažemo, u nesigurnom položaju u svom svakodnevnom životu. Mi nikada ne znamo šta će nas zadesiti u budućnosti, hoće li biti dobro ili zlo.
U tom smislu slični smo Abrahamu koji je bio pozvan da izađe iz doma svojih predaka i pođe u Kanaan. Kad je krenuo na to putovanje, Abraham, u stvari, nije znao kamo putuje, ali je točno znao tko će putovati s njime. I to znanje je za njega bilo značajnije od svega. To mu je znanje dalo hrabrost i spokojstvo; dalo mu je nadu, ulilo mu sigurnost, pružilo utjehu.
Bog koji je bio Otac Abrahamov želi biti i moj Otac. On želi usmjeravati moj život isto onako kao što je vodio Abrahama dok je napuštao Ur Kaldejski. On me voli isto onoliko koliko je volio Abrahama, Daniela, Petra, Ivana, Pavla, Martina Luthera, Johna Wesleya ili Josepha Batesa.
To je prekrasna misao. Bog svemira je moj Otac. Nije čudno što moli da kleknem s vjerom i da Mu se molim. One koji su nevoljni On nikada neće odbaciti. On daje sve dobre darove onima koji traže od Njega. (George R. Knight, Hodati s Isusom po Gori blaženstva)