„Tko god mene prizna pred ljudima, priznat ću i ja njega pred svojim Ocem nebeskim.“ (Matej 10,32)
Priznati Krista znači nešto više nego objaviti svjedočanstvo na nekom molitvenom skupu. Mi moramo izreći drukčije priznanje od onoga koje smo već izrekli i morat ćemo ga izreći u potpuno drukčijim okolnostima. Trojica Hebreja bila su pozvana da priznaju Krista suočena s užarenom ognjenom peći. Njima je kralj zapovjedio da padnu na lice i odaju čast zlatnom kipu koji je podigao; zaprijetio im je da će ih, ukoliko ne budu poslušali, baciti žive u razgorjelu peć. Oni su odgovorili: „Ne treba da ti odgovorimo na to. Bog naš kome služimo, može nas izbaviti iz užarene peći i od ruke tvoje, kralju; on će nas i izbaviti. No ako toga i ne učini, znaj, o kralju: mi nećemo služiti tvojemu bogu niti ćemo se pokloniti kipu što si ga podigao.“ (Daniel 3,1618) Trebali su platiti veliku cijenu priznanja Krista jer je u pitanje bio doveden njihov život.
Onda je kralj zapovjedio da se peć užari sedam puta više nego obično i vjerna Božja djeca bila su bačena u nju. „Tada se kralj Nabukodonozor zaprepasti i brzo ustade. Zapita svoje savjetnike: ‘Nismo li bacili ova tri čovjeka svezana u oganj?’ Oni odgovoriše: ‘Jesmo, kralju!’ On reče: ‘Ali ja vidim četiri čovjeka, odriješeni šeću po vatri, i ništa im se zlo ne događa; četvrti je sličan sinu Božjemu.’“ (Daniel 3,24.25) I onda je Nabukodonozor pozvao Božje sluge za koje nije prionuo čak ni miris ognja. Budete li radi Krista trebali proći kroz ognjenu peć, Isus je biti uz vas. „Kad preko vode prelaziš, s tobom sam, ili preko rijeke, neće te preplaviti. Pođeš li kroz vatru, nećeš izgorjeti, plamen te opaliti neće.“ (Izaija 43,2) (Ellen G. White, Naše visoko zvanje)