„Ako tko htjedne vršiti volju njegovu, znat će da li je moja nauka od Boga ili ja govorim sam od sebe.“ (Ivan 7,17)
Oni koji su svoju volju pokorili Bogu, školovani su u Kristovoj školi. Oni su disciplinirani tako da im je poslušnost prešla u naviku, pripremljeni su da obavljaju službu za Boga.
Mi nismo stvorenja lišena moralne naravi. Evanđelje se ne obraća samo razumu. Kada bi to činilo, mi bismo mu pristupali kao što pristupamo proučavanju knjiga koje se bave matematičkim formulama i koje se obraćaju samo intelektu. Njegov cilj je srce. Ono je upućeno našoj moralnoj naravi i želi preuzeti vlast nad voljom. Ono ruši zamisli i svaku visinu koja se podiže protiv spoznaje Boga i zarobljava svaku misao na poslušnost Kristu.
Jogunasto srce umanjuje sposobnosti duše. Svi koji žele naučiti nauk spasenja moraju biti pokorni učenici u Kristovoj školi kako bi hram duše postao mjesto boravka Najvišega.
Ukoliko želimo učiti od Krista, naša se duša mora isprazniti od svega čime se ponosi da bi Krist mogao u nju urezati svoj lik.
I tada ćemo steći takav pogled na beskrajnu žrtvu koju je Krist prinio za nas da će nam duša omekšati i poniziti se i uputiti duboku zahvalnost Bogu. Silom Svetoga Duha javit će se u nama vruća želja da iskoristimo povoljne prilike da svjedočimo za Krista i da izrazimo zahvalnost i odanost Onome koji nas je otkupio. Odanost i ljubav vidjet će se u našoj službi. Goruća želja da budemo slični Kristu probudit će u našoj duši želju da izrazimo svoje osjećaje zahvalnosti i da pred očima Neba uputimo zahvalnost Bogu na Njegovoj dobroti, Njegovoj ljubavi i Njegovoj sućuti. Oni koji steknu ovo iskustvo duboko će se razlikovati od onih koji disciplinirano, ravnodušno izražavaju svoje pristajanje uz istinu iako im srce uopće nije dirnuto njezinim utjecajem.
O, koliko je bolje očajnički željeti da prođemo kroz uska vrata! I samo na tom Božjem oltaru ljudska bića mogu primiti nebesku baklju. (Ellen G. White, Naše visoko zvanje)